Statistički podaci ukazuju da je broj slučajeva femicida u našoj zemlji u porastu iako je prošle godine usvojen novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Od početka 2018. godine u porodičnom nasilju ubijeno je 29 žena i dvoje dece, što je blizu ukupne brojke za celu prošlu godinu, kada su stradale 33 žene i četvoro dece.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio je na snagu u junu 2017. godine i od tada je bilo više od 10.000 intervencija i izrečenih hitnih mera. Uprkos povećanom broju intervencija porodično/partnersko nasilje je i dalje prisutno u velikoj meri, a broj slučajeva sa smrtnim ishodom je u porastu. Prijavljeni slučajevi odražavaju samo mali procenat u odnosu na stvarno stanje i rasprostranjenost rodnozasnovanog nasilja u našem društvu.
Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici uređuje se postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama. Definisani su tačni koraci i skraćeni su rokovi u postupanju institucija, kako bi se povećala efikasnost i koordinacija nadležnih.
Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, podrazumeva bilo koji oblik fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja izvršen od strane bračnog/vanbračnog partnera, člana porodice, kao i osoba koje su u tazbinskoj vezi ili žive u istom domaćinstvu.

Kako izgleda postupanje nadležnih po prijavi nasilja? – Novine koje donosi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici

– Nasilje se može prijaviti bilo kojoj instituciji – policiji, centru za socijalni rad, tužilaštvu.

UKOLIKO SE NASILJE TRENUTNO DEŠAVA NAJBOLJE JE SKLONITI SE NA BEZBEDNO MESTO I POZVATI POLICIJU.
POLICIJA JE DUŽNA DA NA SVAKU PRIJAVU NASILJA ILI SUMNJE NA ISTO ODREAGUJE.
– Policija je dužna da odmah obavesti nadležnog policijskog službenika o svakom nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti da se nasilje desi (svaka policijska uprava imenuje nadležne policijske službenike koji su prošli specijalizovane obuke za postupanje u slučajevima nasilja – definisano novim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici).
– Policijska patrola ima pravo da sama ili na zahtev nadležnog policijskog službenika, dovede mogućeg učinioca nasilja u policijsku stanicu i zadrži ga 8 sati.
UKOLIKO NADLEŽNI POLICIJSKI SLUŽBENIK PROCENI DA POSTOJI NEPOSREDNA OPASNOST OD NASILJA, IZDAJE NAREĐENJE O HITNOJ MERI, TO ZNAČI DA MOŽE NAREDITI DA SE U NAREDNIH 48 SATI:

• UČINILAC NASILJA PRIVREMENO UDALJI IZ STANA/KUĆE, bez obzira čije je vlasništvo stana/kuće
• DA MU SE PRIVREMENO ZABRANJUJE DA KONTAKTIRA ŽRTVU I DA JOJ PRILAZI.
(proširena ovlašćenja policije, definisana novim Zakonom)
Ako živite u istom stanu/kući sa učiniocem nasilja, izriču se obe mere. Ako živite na različitim adresama, biće izrečena samo mera zabrane komunikacije i prilaženja.
-Policijski službenik odmah obaveštava počinioca nasilja o izrečenim hitnim merama. Istovremeno obaveštava tužioca i centar za socijalni rad.
I AKO UČINILAC NASILJA ODBIJE DA PRIMI NAREĐENJE – HITNE MERE VAŽE NAREDNIH 48 SATI.
Takođe, policijski službenik treba da obavesti ženu o tome da li je izdato naređenje o hitnim merama i do kada važi.
– Javni tužilac podnosi sudu predlog o produženju hitnih mera ukoliko proceni da postoji neposredan rizik od nasilja u roku od 24 h.
– SUD MOŽE PRODUŽITI HITNU MERU ZA JOŠ 30 DANA.

Šta je važno da znaju žene prilikom prijavljivanja nasilja?
Važno je znati da su hitne mere pre svega mere upozorenja, one nisu trajno rešenje i konačno zaustavljanje nasilja. Njihova svrha je da zaustave nasilje u datom trenutku, da udalje žrtvu od počinioca i omoguće joj da preduzme neke korake u cilju zaštite i izlaska iz nasilnog odnosa. U tom periodu je jako važno da žena brine o svojoj bezbednosti. Ona najbolje poznaje nasilnika i zna šta on može učiniti i kako može reagovati kada dobije naređenje. Nadležne institucije izriču mere, a da li će ih počinilac poštovati zavisi od njega.
Nekada se dešava da policijski službenik propusti da obavesti ženu o izrečenim hitnim merama. U tom slučaju važno je da se ona sama obrati policiji i informiše se o tome. Neretko se dešava da nasilnik ne poštuje izrečene mere i kontaktira ženu ili se vrati u stan i tada može ponovo doći do nasilja, pa čak i do eskalacije istog. U tom slučaju je od ključne važnosti da žena prijavi policiji da on krši hitne mere. Policija ne može to znati dok ih neko ne obavesti. Za kršenje izrečenih ili produženih hitnih mera se može dobiti kazna zatvora do 60 dana.
Hitne mere se izriču odmah po prijavljenom nasilju, ukoliko je procenjeno da postoji ozbiljan rizik od nasilja. Fizička odvojenost i odsustvo kontakta sa počiniocem, obezbeđuju ženi prostor da se malo oporavi od traumatskog iskustva, informiše o svojim pravima i mogućnostima i iskoristi resurse i pomoć koje joj mogu pružiti nadležne institucije. Prijava nasilja i hitne mere zaštite su prvi korak u zaustavljanju nasilja. Izlazak iz nasilnog odnosa je proces koji podrazumeva različite postupke i traje neko vreme. Podrazumeva angažovanost same žrtve u smislu odlazaka u sud, centar za socijalni rad, davanja izjava nadležnim organima nekad i više puta, pokretanje različitih sudskih postupaka kao što su zahtev za razvod braka, određivanje starateljstva nad decom, podela imovine i sl. Žena nije sama u ovom procesu, uz nju su institucije. Za svaku ženu se pravi individualni plan u skladu sa njenim potrebama. Ukoliko institucije naprave propust ili ne reaguju adekvatno, pravovremeno, žena ima pravo da uloži žalbu na njihov rad.
Od posebne važnosti je da žena sve vreme i nakon prijave nasilja vodi računa o svojoj bezbednosti i o svojoj dobrobiti, da prijavi svako nasilje, kršenje izrečenih mera ili neadekvatno postupanje institucija.
NASILJE JE ZLOČIN I ZA NJEGA JE ODGOVORAN ISKLJUČIVO POČINILAC!
SVAKO NASILJE TREBA DA SE PRIJAVI I SANKCIONIŠE!