Uloga policije:

•     Policiji se nasilje najčešće  prijavljuje  dok traje;
•     Policija je dužna da izađe na lice mesta
•     Ukoliko policija ne izade da interveniše, žrtva može da se obrati Tužilaštvu i da istovremeno podnese pritužbu na rad policije (u roku od 30 dana)
•     Policija uzima izjave od svih koji se zateknu na licu mesta;
•     Neposredno po intervenciji, obaveštava se dežurni zamenik javnog tužioca;
•     Zamenik javnog tužioca odlučuje o daljim postupcima – da li se počinilac krivičnog dela privodi ili ne. Ta odluka zavisi od toga da li nasilnik ima dosije, koji je stepen nasilja, da li postoji stalna opasnost.
•     Ukoliko ima dece i maloletnika obaveštava se Centar za socijalni rad;
•     Ako žrtva želi da izade iz kuce i nama gde da ode (ili želi da ide u Sigurnu kucu)  žena se (sa decom) smešta u Sigurnu kuću;
•     Policija dostavlja pismenu krivičnu prijavu Tužilaštvu;
•     Ukoliko nema dovoljno dokaza da se radi o krivičnom delu, onda se dostavlja izveštaj;
•     Ako se utvrdi da se radi o prekršaju, onda se podnosi prekršajna prijava.

Uloga zdravstvenih ustanova:

    Važno je da lekar tačno opiše povrede (starost, veličina, oblik…) da bi se kasnije utvrdilo da li to odgovara opisu žrtve.
    Potrebno je kao dodatak prijavi dostaviti i medicinsku dokumentaciju o povredama od lekara, ukoliko žrtva nasilja poseduje istu

Uloga razlicitih državnih organa:

•     Postoji obaveza svih državnih organa da prijavljuju krivična dela;
•     Dovoljna je sumnja u izvršenje krivičnog dela;
•     Ukoliko nadležne institucije ne prijave nasilje u porodici, onda je to krivično delo;
•     Ova obaveza se odnosi i na predškolske ustanove i škole jer su deca  često uz majku izložena nasilju;
•     Prijava se podnosi policiji ili javnom tužiocu;
•     Ne postoji neka posebna forma prijave.

Uloga Tužilaštva:

• Po službenoj dužnosti Tužilaštvo goni počinioca.
• Izuzetak je kada pocinioc ne mora da se goni pred sudom, nego se krivicno delo nasilja u porodici rešava pred tužilaštvom.

Tok postupka:

Kada krivi;na prijava ili izveštaj stigne u Tužilaštvo, žrtva se poziva na razgovor. Istovremeno se šalje dopis Centru za socijalni rad i zahteva se da izvrši procenu porodice. CSR dostavlja izveštaj da li postoji nasilje, od kada postoji i da li je žrtva ugrožena. Policija dostavlja svoj izveštaj CSR-u.  Žrtva daje izveštaj sledećim nadležnim organima: Policiji, Tužilaštvu i Centru za socijalni rad. Ukoliko postoji osnovana sumnja da je reč o nasilju u porodici, slučaj se šalje istražnom sudiji sa predlogom koje radnje da preduzme i koga da sasluša, kao i koja veštacenja (medicinska i neuropsihijatrijska) treba da izvrši. Kada se krene u istražni postupak, prethodno date izjave nemaju težinu dokaza. Kada se završe istražne radnje, izveštaj se šalje Tužilaštvu koje procenjuje da li ima dovoljno dokaza da je izvršeno krivicno delo. Ukoliko nema dovoljno dokaza, tužba se odbacuje, a žrtva se obaveštava  da može samostalno  da podnese krivičnu prijavu i da krivično goni nasilnika. Ceo ovaj postupak traje do 6 meseci.
Ukoliko se nasilnik optuži  predmet ide u sud gde se zakazuje glavni pretres (žrtva i svedoci ne moraju da svedoče ako neće). Ukoliko žrtva i svedoci ne žele da svedoče, ako nema drugih dokaza, postupak se obustavlja. Ukoliko je nasilnik alkoholičar ili narkoman, onda se izriče mera lečenja – sa slobode, ako je uslovna osuda, iz zatvora, ako je zatvorska osuda. Postoji mogucnost da tužilac ne mora da preduzme gonjenje pred sudom, ali može da naloži nasilniku da izvrši jednu ili više mera koje zakon nalaže. Ovome se pribegava kada žrtva ne želi da svedoči. Medutim , ovo se retko primenjuje u slučajevima nasilja u porodici.

Sud po pravilu veruje iskazu žrtve!

Dovoljno je da se nasilje jednom desi da bi postalo „krivično delo“!

Svrha krivičnog postupka je da se utvrdi da li je nasilnik načinio krivično delo i da se kazni.

Gradanski postupak se vodi posebno. Vrši se izricanje mera zaštite od nasilja u porodici, zabrana daljeg uznemiravanja, zabrana prilaska na odredenoj udaljenosti, zabrana dolaska na mesto rada i mesto stanovanja. Preduzimaju se mere iseljenja nasilnika iz stana ili kuce. Pritom se ne uzima u obzir ko je vlasnik ili zakupac stana. Izdaje se nalog za useljenje žrtve u stan ili kucu. Mere se izricu na godinu dana, a ukoliko postoji potreba može se produžiti. Mere su obavezujuće čim je doneta presuda. Žalba ne odlaže izvršenje. Tužbu za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici može podneti CSR, Tužilaštvo i žrtva. Građanski postupak je propisan kao hitan (u roku od osam dana treba da se održi prvo ročište). Građanski postupak se vodi paralelno sa krivičnim postupkom i kraće traje, pa se obično predstavi sudu da je mera izrečena (uključen je i CSR i njima se dostavlja odluka).  Svako kršenje izrečenih mera zaštite od nasilja predstavlja krivično delo nasilja u porodici. Kazna je u tom slucaju najčešće novčana ili kazna zatvora do godinu dana.

Žene u brojkama
93% žrtava partnerskog nasilja čine žene; 12% je manje zaposlenih žena nego muškaraca; 16% su plate žena niže nego plate muškaraca; samo 20% direktorskih mesta zauzimaju žene; manje od 30% uknjiženih objekata je u vlasništvu žena; 70% žena sa invaliditetom, Romkinja, seoskih i starih žena živi ispod linije siromaštva; 5 puta više žena nego muškaraca je nepismeno.