NADLEŽNOSTI INSTITUCIJA U SLUČAJEVIMA NASILJA U PORODIČNIM I PARTNERSKIM ODNOSIMA

KAKO DO BRENDA PREPOZNATLJIVOG NA TRŽIŠTU?
29. јуна 2020.
PODRŠKA U OPREMI PREDUZETNIČKIM INICIJATIVAMA SEOSKIH ŽENA
15. августа 2020.
Prikaži sve

NADLEŽNOSTI INSTITUCIJA U SLUČAJEVIMA NASILJA U PORODIČNIM I PARTNERSKIM ODNOSIMA

Juna 2017.godine stupio je na snagu novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Ovaj Zakon ima za cilj da na opšti i jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući njihovu delotvornu saradnju i hitnu i blagovremenu zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici. Novina koju je Zakon doneo je i mogućnost da se učinilac nasilja hitnim merama udalji na 48 sati  iz zajedničkog stana ili kuće i da mu se privremeno zabrani da kontaktira žrtvu i prilazi joj. Istovremeno sa donošenjem ovog zakona usledile su i  izmene i  dopune Krivičnog zakonika uvodjenjem krivičnih dela protiv polne slobode. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici se primenjuje i kada je reč o novim krivičnim delima – proganjanje i polno uznemiravanje.

Uloga policije

Policija reaguje u svim slučajevima nasilja ili sumnje da postoji opasnost da se nasilje desi, upućujući patrolu na lice mesta. Policija reaguje i u slučaju da su prijave anonimne. Policijska patrola ima pravo da sama ili na zahtev nadležnog policijskog službenika DOVEDE mogućeg učinioca nasilja u policijsku stanicu, radi vođenja postupka.

Učinilac nasilja će biti ZADRŽAN 8 sati u policijskog stanici gde će dati izjavu (u svojstvu mogućeg učinioca), biće prikupljene sve potrebne informacije  i procenjen rizik neposredne opasnosti od nasilja.

Ako nasilnik nije doveden u policijsku stanicu  (jer nije zatečen na licu mesta ili je procenjeno da ga ne treba dovesti) procena rizika počinje odmah po prijemu informacija o nasilja.

Pre okončanja procene rizika, nadležni policijski službenik može, po potrebi, zatražiti mišljenje centra za socijalni rad.

Nadležni policijski službenik će proceniti RIZIK NEPOSREDNE OPASNOSTI OD NASILJA U PORODICI, što znači da treba da proveri više činjenica, a pre svega:

  • da li je učinilac nasilja spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici;
  • da li učinilac  preti ubistvom ili samoubistvom;
  • da li poseduje oružje;
  • da li postoji sumnja na mentalnu bolest ili zloupotrebu psihoaktivnih supstanci;
  • da li postoji sukob oko starateljstva nad detetom (decom) ili oko održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac;
  • da li učinilac već ima izrečenu meru zaštite od nasilja u porodici (parnični postupak) ili hitnu meru;
  • da li žrtva doživljava strah i kako ona  procenjujete rizik od nasilja.

Ukoliko vam je poznato da postoji neki od gore navedenih faktora rizika, važno je da to u razgovoru sa policijom spomenete.

Nadležni policijski službenik može u bilo kojem od ovih slučajeva izreći učiniocu nasilja pismeno naređenje o HITNOJ MERI. Kada nadležni policijski službenik izda naređenje o hitnoj meri, to znači da može narediti da se u narednih 48 sati:

  • učinilac privremeno udalji iz stana ili kuće
  • da mu se privremeno zabranjuje da kontaktira žrtvu i da joj prilazi

Ako žrtva živi u istom stanu/kući sa učiniocem nasilja, izriču se obe mere, bez obzira na to ko je vlasnik/iznajmljuje stan ili kuću.To praktično znači da se ove mere izriču, tj. nasilnik se udaljava iz stana/kuće i kada je on vlasnik ili iznajmljuje istu.  Ako žive na različitim adresama, biće izrečena samo mera zabrane komunikacije  i prilaženja.

Ove hitne mere važe narednih 48 sati čak i ako učinilac nasilja odbije da primi pismeno naređenje.                
Na naređenje policije o hitnim merama nema žalbe.    

Nadležni policijski službenik je dužan da obavesti javnog tužioca o naređenju za hitne mere.

Uloga tužilaštva

Tužilaštvo po službenoj dužnosti goni učinioca nasilja. Javni tužilac proučava obaveštenja i vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika

Javni tužilac može predložiti produženje hitne mere na još 30 dana. To praktično znači sledeće – kada se učiniocu nasilja uruči pismeno naređenje o hitnoj meri na 48 sati  u roku od 24 časa od časa od uručenja tužilaštvo može  sudu predložiti produženje hitnih mera, a na osnovu procene nadležnog  policijskog službenika, svoje vrednovanje njegove procene rizika i drugih dokaza koji ukazuju na neposrednu opasnost od nasilja u  porodici.

Ukoliko se nasilje prijavljuje tužilaštvu, javni tužilac kome je prijavljeno nasilje ili neposredna opasnost od njega, dužan je da prijavu odmah prosledi policijskim službenicima.

Uloga suda

Sud produžava hitnu meru ako posle vrednovanja procene rizika nadležnog policijskog službenika, vrednovanja procene rizika koje je učinio osnovni javni tužilac, ocene priloženih dokaza i tvrdnji iz predloga osnovnog javnog tužioca i ocene izjašnjenja lica kome je hitna mera izrečena, ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, u suprotnom odbija predlog kao neosnovan.

Rešenje o predlogu donosi se bez održavanja ročišta, u roku od 24 časa od prijema predloga da se hitna mera produži. Time se odluka o produženju hitnih mera donosi u roku od 48 sati, tj. u periodu važenja policijskog naređenja.

Uloga različitih državnih organa

Svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.

Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodložno prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega -ova obaveza se odnosi i na zdravstvene, vaspitno-obrazovne i ostale ustanove.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.