Digitalno nasilje je rodno obojeno

Prema izveštaju Evropskog lobija, digitalno nasilje se često u medijima i kampanjama podizanja svesti prikazuje kao rodno neutralno. Iz tog razloga stiče se slika da je digitalno nasilje neutralno u smislu da na jednak način utiče
na korisnice/-ke interneta bez obzira na njihov pol/rod.

Tačno je da i žene i muškarci prijavljuju izloženost nasilju, ali podaci jasno ukazuju da su žene i devojčice, za razliku od muškaraca, najčešće žrtve nasilja na internetu. One trpe najdrastičnije vidove nasilja i najviše su pogođene posledicama ovog vida nasilja.

Širom sveta za žene postoji 27 puta veća verovatnoća da budu žrtve nasilja na internetu. Pored nesrazmernog stepena rizika za žene i muškarce uzrasta od 18 do 24 godine da budu izloženi nasilju na internetu, žene su u većini kada je reč o žrtvama najdrastičnijih vidova nasilja kao što je proganjanje i seksualno uznemiravanje. Isto tako, podaci ukazuju da su žene i devojčice glavne žrtve tzv. „osvetničke“ pornografije koja je nastala bez pristanka svih uključenih strana.

Nijedna grupa žena nije imuna na ovu vrstu nasilja, te ne čudi činjenica da su digitalnom nasilju izložene žene koje izražavaju svoje stavove na internetu (predstavnice akademske zajednice, političarke, žene na visokim funkcijama), kao i aktivistkinje organizacija koje se zalažu za rodnu ravnopravnost i prava žena.

Navedeni izveštaj ukazuje na to da se nasilje na internetu može svrstati u dve grupe:
1) Verbalno nasilje koje uključuje seksizam i govor mržnje, ucene, pretnje smrću, silovanjem, mučenjem;
2) Grafičko nasilje koje uključuje fotografisanje i postavljanje fotografija bez saglasnosti, pretnje grafičkim sredstvima i osvetu objavljivanjem pornografskog sadržaja.

Na potrebu da se pojava nasilja nad ženama i devojčicama temeljnije istraži ukazuju podaci da je u Evropi 9 miliona devojčica do svoje 15. godine imalo iskustvo nekog oblika digitalnog nasilja, da 1 u 5 tinejdžera/-ki u Evropi postane žrtva sajber-siledžija, s tim da su devojčice u većem riziku i da su u 2014. godini 87% prijavljenih fotografija seksualnog zlostavljanja dece bile slike na kojima su bile devojčice.

Podaci iz istraživanja u Srbiji

Istraživanje o korišćenju digitalne tehnologije, rizicima i zastupljenosti digitalnog nasilja među učenicima u Srbiji2 pokazuje da preko 90% ispitanih učenika/-ca koristi računar, a internet ne koristi samo 3% srednjoškolaca/-ki. Čak 90% srednjoškolaca/-ki svakodnevno pristupa internetu, a 92% njih ima profil na nekoj od socijalnih mreža.

Na osnovu istog istraživanja ukazano je da 84% srednjoškolaca u prethodnih godinu dana bar jednom bilo izloženo nekom od rizika na internetu. Kao osnovni oblici rizičnog ponašanja ističu se deljenje ličnih podataka, komunikacija i susreti sa nepoznatim osobama. Dečaci su češće od devojčica uključeni u rizičnu komunikaciju, dok su stariji učenici i devojčice zainteresovaniji da se informišu o rizicima na internetu i načinima zaštite nego mlađi učenici i dečaci. Najveći broj srednjoškolaca/-ki bio je izložen uznemiravanju telefonskim pozivima, uznemiravanju SMS porukama i uznemiravanju na društevnim mrežama. U takvim situacijama se učenici/-ce najviše obraćaju za pomoć svojim vršnjacima, a zatim roditeljima, a veoma retko nastavnicima.

Podaci takođe pokazuju da su digitalnom uznemiravanju nešto više skloni dečaci i slabiji učenici.
Istraživanjem je utvrđena značajna povezanost viktimizacije i nasilništva, kao i uključenosti u digitalno nasilje i uključenosti u klasične oblike nasilja. Ispitivani roditelji i nastavnici slažu se u svojim procenama važnosti uloge škole u prevenciji i rešavanju problema digitalnog nasilja, ali takođe i u stavu da sama škola ne može mnogo da učini po ovom pitanju, već da je neophodna koordinisana aktivnost svih učesnika u obrazovnom procesu.
Istraživanje o nivou svesti o potencijalnim internet rizicima i zloupotrebama dece među roditeljima pokazuje da je strah od kontakta sa nepoznatim osobama i strah od seksualnog uznemiravanja u većoj meri prisutan kod roditelja ženske dece nego kod roditelja muške dece.

Pored toga, isto istraživanje je pokazalo da se komunikacija sa decom u vezi sa rizicima i opasnostima na internetu značajnije intenzivira nakon 9. godine dečijeg uzrasta, a onda njen intenzitet blago opada nakon 15. godine. Takođe se konstatuje da je intenzitet komunikacije na temu internet rizika između roditelja i dece nešto istaknutiji kada su u pitanju ženska deca, kao i u porodicama sa roditeljima višeg obrazovnog statusa. Na osnovu iskaza roditelja, primetno je istaknutije poverenje roditelja ženske dece i dece starijeg uzrasta u vezi sa adekvatnim stepenom svesti deteta o rizicima i nebezbednosti interneta. Dominantan broj roditelja (skoro 90%) dece obuhvaćenog uzrasta ima razvijeno uverenje da se njihova deca, kada bi se našla u situaciji susreta sa neprijatnim i uznemirujućim internet sadržajem ili situacijom, obratila upravo njima za pomoć i podršku. Nalazi istraživanja ne potvrđuju ovo uverenje.

Tipovi nasilnika na internetu

Na osnovu nalaza podataka o digitalnom nasilju nad ženama i devojčicama, Evropski ženski lobi pripremio je zbirku materijala sa ciljem povećanja informisanosti o ovom vidu nasilja. Uokviru ovog materijala, na osnovu prikupljenih informacija definisano je 12 tipova nasilnika na internetu, sa fokusom na taktikama koje koriste i specifičnom prostoru na internetu gde ih korisnici mogu sresti.  Autonomni ženski centar preveo je ovaj materijal u želji da dopuni informacije koje su u okviru projekta „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje“ stavljene na raspolaganje mladima, roditeljima i nastavnicima.

1. TROL (engl. troll)
   Taktike: napada žene koje na internetu izraze svoje mišljenje.
   Gde ćemo ga najčešće sresti: u sekcijama za komentare, u pričaonicama (chatrooms), na forumima.
2. REGRUTER (engl. recrutier)
   Taktike: koristi nove tehnologije da namami svoje žrtve, proda ih i prisili na prostituciju. Gde ćemo ćemo ga najčešće sresti: na sajtovima za prodaju, tematskim platformama, društvenim mrežama, na aplikacijama za komunikaciju.
3. VRŠNjAČKI SAJBER SILEDžIJA (engl. cyberbully)
   Taktike: kontinuirano šalje zlonamerne poruke i širi tračeve kako bi osramotio i ponizio.
   Gde ćemo ga najčešće sresti: na društvenim mrežama i aplikacijama za komunikaciju.
4. SAJBER PROGONITELj (engl. cyberstalker)
   Taktike: špijunira, fiksira se i prikuplja informacije o ženama na internetu kako bi ih zastrašio i ucenjivao.
   Gde ćemo ga najčešće sresti: na društvenim mrežama.
5. PORNO OSVETNIK (engl. revenge pornographer)
   Taktike: Postavlja privatne fotografije ili snimke seksualne prirode kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Ovakvo ponašanje je, obično, nastavak nasilja iz partnerskog odnosa. Gde ćemo ga najčešće sresti: na društvenim mrežama.
6. NASILNIK IZA FOTOAPARATA (engl. creepshotter)
   Taktike: fotografiše žene i devojke bez njihovog pristanka i objavljuje fotografije na internetu. Gde ćemo ga najčešće sresti: u javnom prostoru, na tematskim sajtovima, društvenim mrežama, na Reddit-u.
7. ZLONAMERNI PROPAGANDISTA (engl. malicious distributor)
   Taktike: koristi nove tehnologije i alate propagande kako bi promovisao nasilje nad ženama ili grupama za zaštitu prava žena. Gde ćemo ga najčešće sresti: na društvenim mrežama.
8.  MASKULINISTA (engl. masculinist)
   Taktike: negira da postoji sistemski seksizam, insistira na „zaštiti prava muškaraca“. Gde ćemo ga najčešće sresti: na tematskim sajtovima, sajtovima ženskih grupa, društvenim mrežama.
9. INTERNET PEDOFIL (engl. online groomer)
   Taktike: razvija odnos sa decom na internetu radi uvlačenja u seksualno zlostavljanje.
   Gde ćemo ga najčešće sresti: na društvenim mrežama, forumima.
10. DOKSER (engl. doxxer)
    Taktike: prikuplja i na internetu objavljuje privatne podatke da bi javno osramotio
    žrtvu. Gde ćemo ga najčešće sresti: na profilima njegovih žrtava na društvenim mrežama,
    internet pretraživačima.
11. HAKER (engl. hacker)
    Taktike: presreće privatnu komunikaciju i razmenu informacija.
    Gde ćemo ga najčešće sresti: bilo gde na internetu.
12. MANIPULATOR SA SAJTOVA ZA UPOZNAVANjE (engl. dating website manipulator)
    Taktike: uspostavlja kontrolu nad žrtvom tako što je zavede na internetu i namami u opasne situacije. Gde ćemo ga najčešće sresti: na sajtovima za upoznavanje, društvenim mrežama, u pričaonicama (engl. chatrooms), na aplikacijama za komunikaciju.

Moguće posledice digitalnog nasilja

Evropski ženski lobi u svom istraživanju ukazuje na to da digitalno rodno zasnovano nasilje može biti štetno kao i fizičko nasilje nad ženama. Posledice su slične kao i u slučajevima uznemiravanja ili proganjanja i mogu uključiti poremećaje prouzrokovane stresom, traumu, anksioznost, poremećaje sna, depresiju i fizički bol.

Posledice digitalnog nasilja mogu podrazumevati:

• Strah za sopstvenu bezbednost u slučaju organizovanog uznemiravanja;
• Izolaciju kao posledicu praćenja žena putem aplikacija i aparata u kući i na poslu;
• Nepostojanje bezbednog prostora za žrtvu zbog brzine nekontrolisanog širenja ličnih
  podataka i nedostatka zaštite i zbog slučajeva prenošenja nasilja i zlostavljanja uživo;

Mogući vidovi zaštite i podrške

• Jačati svest i poslati jasnu poruku da žrtva nije odgovorna za pretrpljeno nasilje;
• Pružiti žrtvi podršku kroz aktivno slušanje, upućivanje na moguće izvore dodatnih informacija, upućivanje na osobe od poverenja, podsticanje formiranja grupe ljudi koji će moći da pružaju emotivnu podršku žrtvi;
• Izbeći sugerisanje da se žrtva „isključi“ sa interneta, jer se time nasilje ne zaustavlja, a žrtva se može dodatno izolovati;
• Koristiti mogućnost blokiranja onih koji upućuju nasilničke poruke (na platformama kao
  što su Fejsbuk ili Tviter);
• Prikupljati dokaze putem slikanja ekrana (engl. screenshot) i čuvanja poruka;
• Obavestiti sve one u okruženju koji mogu podržati žrtvu i pružiti dodatne informacije
  (roditelji, nastavnici);
• Obratiti se za informacije i podršku specijalizovanim nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom prava na internetu, organizacijama za zaštitu prava dece ili za zaštitu prava žena
  Prijaviti nadležnim organima – u Republici Srbiji slučajevima digitalnog nasilja bavi se Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (imejl je info@mup.gov.rs ili childprotection@mup.gov.rs, a telefon centrale je: 011/306-2000;
• Svaki oblik nasilja takođe se može prijaviti na sos telefonsku liniju Ministarstva
  prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na broj 0800/200- 201.