OBLICI NASILJA NAD ŽENAMA

Rodno zasnovana diskriminacija i nasilje nad ženama i dalje je narasprostranjeniji oblik kršenja ženskih ljudskih prava. Najveći broj slučajeva nasilja nad ženama dešava se unutar porodice i partnerskih odnosa. Porodično nasilje obuhvata različite vrste nasilja koje se često javljaju u kombinovanom obliku. Skoro svaka druga žena doživljava ili je doživela neki oblik psihičkog nasilja, a svaka treća preživela je fizičko nasilje od strane porodice. U 75% slučajeva porodičnog nasilja nasilnik je sadašnji ili bivši partner. Zabrinjava činjenica da se povećava broj slučajeva porodično/partnerskog nasilja sa trgičnim ishodom. U odnosu na 2012. godinu u 2013. broj žena ubijenih u porodično/partnerskom nasilju je porastao za čak 40%. Broj prijavljenih slučajeva nasilja jo uvek je veoma nizak. Procenjuje se da tek svaka treća žena prijavi nasilje i obrati se za pomoć nadležnim institucijama, a od toga manje od 10% slučajeva biva procesuirano i nasilniku izrečena kazna.

Iako je fizičko nasilje najprepoznatljivije, nasilje nad ženama u porodično/partnerskim odnocima ima različite oblike koji se veoma često javljaju kombinovano. Oblici nasilja koje nad ženama sprovode sadašnji ili bivši partneri su: fizičko nasilje, psihičko nasilje, seksualno nasilje i ekonomsko nasilje. Danas sve češće govorimo i o institucionalnom ili strukturalnom nasilju.

FIZIČKO NASILJE – udaranje, šamaranjem udaranje predmetima, premlaćivanje, gušenje, ugrizi, štipanje, ranjavanje nožem, oštrim predmetima ili oružjem. Različitog je inteziteta a u većini slučajeva kao posledicu ima nanošenje težih ili lakših fizičkih povreda.

PSIHIČKO NASILJE – smatra se da je ovo najrasprostranjeniji oblik nasilja a podrazumeva stalno kritikovanje, omalovažavanje, verbalno zlostavljanje, ljubomoru, izolaciju od okoline, ograničavanje kretanja i komunikacije, kontrolu, ucenjivanje, vređanje žene, njene rodbine, prijateljica i žena uopšte, zloupotreba dece da bi se žena ucenila ili zastrašila, pretnje, zastrašivanje i prebavanje krivice i slično.

SEKSUALNO NASILJE – Podrazumeva svako ostvarivanje ili pokušaj ostvarivanja seksualnog odnosa ili seksualnih aktivnosti protiv volje žene, odnosno prisiljavanje na učestvovanje u seksualnim aktivnostima koje ženi ne prijaju ili su ponižavajući za nju. Seksualno nasilje uključuje: silovanje i pokušaj silovanja, dodirivanje intimnih delova tela, seksualne primedbe, ponude, zahteve, ucene, šale, izraze lica i pokrete tela koji kod žene izazivaju osećaj stida ili poniženja, prisiljavanje na gledanje pornografskih filmova ili časopisa, prisiljavanje na pornografsko fotografisanje, prisiljavanje na prostituciju i incest.

EKONOMSKO NASILJE – podrazumeva situacije kada partner ženi ne daje novac za potrebe porodice, ne dozvoljava vam da imate uvid i pristup porodičnoj zaradi, uzima vašu zaradu i ograničava potrošnju, traži od vas da opravdate svaku paru, primorava vas da napustite posao ili vam ne dozvoljava da se zaposlite, manipulativnim radnjama onemogućava vam da napredujete u poslu ili da se školujete, sva imovina koju stičete se vodi na njegovo ime i druge slične situacije.

INSTITUCIONALNO/STRUKTURALNO NASILJE – neodgovarajuće postupanje socijalnih radnika-ca, policije, sudstva i ostalih državnih službi u slučajevima nasilja nad ženama, nepružanje sveobuhvatne pomoći ženama i niska efikasnost u pružanju zaštite žrtvama i sankcionisanju nasilnika.

ZAŠTO JE PORODIČNO NASILJE DUGOTRAJNO?

U slučajevima nasilja nad ženama u porodično/partnerskim odnosima nikada se ne radi o jednom izolovanom incidentu, na pr. šamaru, uvek je u pitanju dugogodišnji slojevit način ponašanja nasilnika koji za cilj ima uspostavljanje kontrole nasilnika i dovodi do nemoćnosti žrtve da izađe iz nasilne veze.

IZOLACIJA – Nasilnik koristi razne metode da izoluje ženu od porodice, prijateljica, spoljnog sveta: isključivanje telefona, zaključavanje žena, vređanje pred prijateljima, oduzimanje dokumenata…

MOMENTI “NEŽNOSTI”- Nasilnik je posle čina nasilja ljubazan i nežan. Izvinjava se, kaje se i obaćava da se više neće ponoviti. Kupuje ženi cveće, parfeme, izvodi je u šetnju, deci kupuje poklone… Takvim ponašanjem i obećanjima daje ženi nadu da će se promeniti. Ovakvo ponašanje traje do ponovnog podizanja tenzije i nasilja. Vremenom ovi periodi su sve kraći a nasilje je sve učestalije.

POTPUNA KONTROLA – Nasilnik se najčešće postavlja kao vrhovni kontrolor koji odlučuje u svim situacijama kada se radi o ženinom životu. On odlučuje šta ona treba da radi, šta da govori, šta da misli, kada da telefonira, koliko novca joj je potrebno. Ona obično mora da mu polaže račun za sve što radi. Ovu kontrolu ženi predstavlja kao svoju ljubav i brigu za njom.

ZASTRAŠIVANJE – Zatrašivanje je jedna od uspešnih tehnika kontrole. Nasilnik postiže kontrolu neprestanim zastrašivanjem: spaliću ti kosu, naći ću te kud god da odeš… Često se te pretnje odnose na decu ili na ženi bliske osobe: roditelje ili sestre i braću.