Rodno zasnovano nasilje uvek je u porastu u situacijama krize, tako je i tokom pandemije izazvane korona virusom zabeležen porast slučajeva porodičnog i partnerskog nasilja. Vanredno stanje i zabrana kretanja je dodatno su povećali napetosti u disfunkcionalnim porodicama. Svakodnevno su nas tokom vanrednog stanja savetovali „ostani kod kuće“, ali za neke žene kuća nije bezbedno mesto. „Ostani kod kuće“ za njih znači „ostani sa nasilnikom“. Mera policijskog časa, zbog koje su žene bile primorane da mnogo više vremena provode u izolaciji sa nasilnikom i ograničavanje kretanja, davali su počiniocima nasilja dodatnu moć i kontrolu. Žene nisu mogle bezbedno da pozovu SOS telefon ili potraže podršku i pomoć institucija.
Nasilnicima je ovakva situacija pružala mogućnost da učvrste stare i sprovedu nove vidove nasilja, da kontrolišu žrtvu i njene kontakte. Kako bi se umanjila opasnost od eskalacije porodičnog nasilja, ženama koje se nađu u takvoj situaciji bilo je dozvoljeno da napuste kuću u vreme zabrane kretanja, pozovu policiju i potraže pomoć. Veliki broj slučajeva nasilja ostaje i dalje neprijavljen. Mnoge žene trpe nasilje iza zidova svoje kuće, ne usuđuje se iz straha od nasilnika da nasilje prijave. One nemaju mogućnosti da potraže pomoć i podršku na bezbedan i poverljiv način.
Od početka vanrednog stanja rad SOS telefona prilagođen je situaciji i potrebama žena. Prepoznale smo da u trenutnim okolnostima žene često nemaju dovoljno privatnosti da obave telefonski poziv, zbog toga smo za podršku i pomoć dostupne 24 sata za pozive i poruke putem Viber-a, WhatsApp-a i Facebook-a.