U ponedeljak 7. decembra u sali Opštine Nova Crnja održan je okrugli sto u okviru projekta „Aktivno učešće soskih žena u procesu odlučivanja na lokalnom nivou“. Okrugli sto organizovao je Zrenjaninski edukativni centar u saradnji sa Komisijom za rodnu ravnopravnost. U radu okruglog stola pored predstavnica seoskih udruženja žena iz Nove Crnje, Radojeva, Aleksandrova, Srpske Crnje i Tobe, učestvovali su i članovi Komisije za rodnu ravnopravnost, odbornice i predstavnici mesnih zajednica. Rad okruglog stola otvorila je Radoslava Aralica, koordinatorka ZEC-a, a potom se prisutnima, ispred opštinske uprave obratila Nena Popović koja je u ovoj opštini lice imenovano za pitanja rodne ravnopravnosti. Ona je pozdravila sve prisutne i istakla značaj teme kojom se okrugli sto bavi kao i važnost učešća žena u procesu odlučivanja i doprinos koji udruženja žena kroz svoj rad daju svojim lokalnim zajednicama.

Ovaj skup bio je prilika da žene iznesu probleme iz svojih sredina u pokrenu inicijativu za njihovo rešavanje. Žene su govorile o socijalnim problemima kojima su se bavile i za koje su osmišljavale rešenja tokom obuke kroz koju su u okviru projekta prošle. Problemi o kojima su one govorile su socijalni problemi koji se po njihovom mišljenju lako mogu rešiti a utiču na kvalitet života u selu. Jelica Jonjev, predsednica udruženja žena i sekcije ručnih radova Radojevo, obratila se prisutnima ispred svog udruženja sledećim rečima: „Ja bih da krenem od konkretnog problema kojim smo se mi bavile. Kada smo govorile o tome šta je nama kao udruženju žena i kao meštankama Radojeva potrebno shvatile smo da je trenutno najveći problem to što u Radojevu nema apoteke. Time je našim meštanima otežana nabavka lekova, a u Radojevu ima puno starijih i bolesnih stanovnika. Najbliža apoteka je u Srpskoj Crnji i stanovnicima Radojeva to predstavlja dodatno opterećenje za ionako tanak budžet, jer je svaki lek skuplji za troškove prevoza do Crnje.“ Njihov predlog je da se pokrene rad apoteke u ovom mestu barem dva puta nedeljno, što to ne bi predstavljalo veliko opterećenje za budžet, a u mnogome bi olakšalo meštanima, naročito starima i bolesnima, da dođu do neophodnih lekova.

Branislav Pavlišan, sekretar MZ Radojevo, složio se sa tim da je Radojevu neophodna apoteka. „Pre desetak godina mi smo deo hodnika u ambulanti preuredili i napravili apoteku koja je radila nekih godinu dana, ali videlo se da je to na broj stanovnika i promet neisplativo i ona je zatvorena. Mesna zajednica nema sredstava da podpomogne finansiranje rada apoteke. Mi ćemo na sledećem sastanku saveta MZ otvoriti ovo pitanje. Ideja da apoteka radi jednom ili dva puta nedeljno odgovara potrebama i to bi bilo dovoljno i pomoglo bi ljudima.“, rekao je Pavlišan. Zlatinka Hanđa, odbornica u skupštini Nova Crnja i predsednica Komisije za rodnu ravnopravnost, primetila je da je to problem koji tišti i ostala manja sela u opštini Nova Crnja. Ona je obavestila prisutne da je skupština pokrenula inicijativu za rešavanje ovog problema i da će rad apoteka i rad domova zdravlja biti jedna od tema na sledećem zasedanju Skupštine.

Ranije je u Radojevu postojala služba geronto domaćica i one su obavljale i poslove nabavke lekova za starije i bolesne stanovnike. Ta služba u ovoj opštini trenutno ne radi i to je još jedan od problema o kojima se na ovom skupu raspravljalo. Marika Jonaš, predsednica udruženja žena i sekcije ručnih radova iz Nove Crnje govorila je usluzi geronto domaćica koju su one pokrenule. „Naše udruženje je u saradnji sa mesnom zajednicom uspelo da konkuriše za javne radove i dobile smo sredstva. Pet žena je bilo zaposleno i radilo se šest meseci do 30. novembra. Problem je što ide zima, to su stari i nepokretni ljudi i njima najviše pomoći treba, sada tokom zime. U nekim od tih domaćinstava geronto domaćice su jedine koje im vrata otvaraju, nema nikoga drugog ni da im vrata otvori.“. Prisutni su se složili sa tim da je to problem koji je zajednički čitavoj opštini. Ta usluga je vezana za projekte i zbog toga je ona sporadična, a potreba je permanentna, naročito u svetlu činjenice da se broj staračkih domaćinstava u selima povećava. Nena Popović je istakla da je lokalna vlast u ovoj opštini prepoznaje potrebu za službom geronto domaćica, ali je pitanje kako obezbediti danas njeno finansiranje. U prethodnom periodu opština je uvek uskakala i finansirala ovu uslugu između dva projekta kako bi se obezbedio kontinuitet. Usluga je uvedena 2008. i šest godina je bila konstantna, a geronto domaćice su imale čak i vozilo na raspolaganju. Sada je nažalost, novac u pitanju, nastupio je jedan vakum kada opština to više ne može da finansira. Sadašnje stanje posledica je nedostatka sredstava, a dobra volja i spremnost da se pronađe rešenje za ovaj problem i dalje postoje.

Zaključak sa ovog skupa je da bi i u narednom periodu trebalo tragati za mogućnostima finansiranja ove usluge kroz projekte. U svakom od mesta opštine Nova Crnja ima već obučenih geronto domaćica koje imaju iskustva u radu i to je kapacitet koji treba i dalje koristiti. Jedan od predloga je da sad, nakon zajedničkog šestomesečnog rada u okviru projekta ZEC-a, udruženja žena nastave da sarađuju i zajedniči konkurišu kod nekog donatora za sredstva za ponovno pokretanje službe geronto domaćica, a na opštinskim vlastima je da na duže staze obezbede kontinuitet usluge za kojom postoji sve veća potreba.